Istorija Kokaina

• Kokain je stvoren u proslom vijeku i od tada je postao jako popularan. Naucnik Albert Niemann sa nemackog universiteta Gottingen, godine 1860, uspijo je da izolira psihoaktivni alkaloid iz lisca koke, i dao mu ime ,,kokain''! Vec iste godine kokain se poceo koristiti kao sredstvo za uzivanje, kao medicina protiv alkoholizma, melanholije i za lijecenje zarazenih sa morfijumom!?? Jedan od licnih prijatelja Sigmunda Frojda, ocni ljekar Carl Koller, koristio je kokain kao lokalni anestetikum prilikom operacija ociju.

  Carl Koller je dalje odkrio medicinsko svojstvo kokaina, i uvrstio ga u ljekove. Pocetkom 19.vijeka, preparati od koke i kokaina bili su vrlo popularni na evropsko trziste, u vidu cigareta, koka masti, sprejeva za nos, a najpopularnija su bila alkoholicna pica, kao ,,vin Mariani''. Pisci, naucnici, politicari i kraljevi kao kraljica Viktoria i kralj Alfons XIII od Spanije, princ Albert I od Monaca, kralj Georg I od Grcke i sah od Persije, takodje i crkveni velikodostojnici, pijuckali su redovno sa apetitom ovo vino od koke!! Veliki rabi od Francuske-Zadoc Kahn, papa Pius X i Leo XIII, koji je licno dodelio zlatnu medalju u znak zahvalnosti vlasniku vina Marianinu!! Dr.Jean Chafot, vodja francuske ekspedicije na Antarktiku 1903 god. zahvalio se uspjehu ekspedicije jer su imali povecu dozu ,,vin de Mariani''! Pisac sir A.Connan Doyle, Aleksandar Duma, Anatol L.France, Edmond Rostand, Jules Verne, H.G.Wells, Hendrik Ibsen, Thomas Edison i braca Lumiere, pili su redovno kao smukovi ovo vino od koke!!
  Godine 1886. apotekar iz Georgije (USA), Syth Pemperton, izmislio je pice ,,Coca Cola''! Ovo pice je sve do 1906 god. sadrzavalo povecu dozu kokaina!!!
  Sigmund Freud je skoro citav zivot koristio kokain, a pisac od cuvenog romana ,,Dr.Jekull i Mr.Hyde'' Robert Luis Stevenson, napisao je ovu knjigu od 60.000 rijeci za samo sest dana, pod uticajem kokaina!!Prvi kriticar zloupotrebe kokaina bio je Lous Levin, osnivac ,,etnofarmakologije''!
  Nama svima su jako poznati ogromni problemi sa alkoholom, koji unistava svakdnevno milijone ljudi svuda po svijetu, dok problemi sa kokainom, heroinom, morfijumom i Crak, i ako su manji, ipak postaju veliki drustveni problem skoro po svim modernijim drzavama! Naprimjer u maloj Holandiji koja ima 16 milijona stanovnika, a ima samo 23 hiljade zarazenih od jakih droga, sto je srazmjerno jako malo u poredjenju sa 120.000 alkoholicara!!

  
  

  Dejstvo Kokaina (Uzeto iz Blic News Online - izlazi sredom :))

  • Zavisnost je tokom proteklih 100 godina tretirana kao socijalna bolest i smatralo se da samo loši ljudi postaju zavisnici - kaže dr Erik Nesler, šef psihijatrije u Medicinskom centru Dalas Univerziteta u Teksasu. Iako zavisnost od droga uključuje jake sociološke i psihološke komponente, kaže dr Nesler, u osnovi je fizički, medicinski problem.

    Kada droga po prvi put dospe u mozak, specifični molekuli, krucijalni za normalnu moždanu funkciju, veoma brzo bivaju suočeni s nečim protiv čega ne mogu da se bore. Sve droge deluju neznatno drugačije, sve naglašavaju prijatne osećaje pojačavajući efekte nekoliko moždanih metabolita. Najbolje je proučeno dejstvo na dopamin.

    Molekuli dopamina su neurotransmiteri. Prenose poruke od jedne nervne ćelije do druge. Na primer, ćelije mozga koje proizvode dopamin aktivnije su kada se desi nešto prijatno - kao što je ukusan obrok. U obrnutoj situaciji, ukoliko je obrok neočekivano neukusan, stvara se manje dopamina.

    Na ovaj način dopamin obezbeđuje mozgu povratnu vezu sa spoljnim svetom. Prijatna osećanja koja izaziva dopamin stvaraju ljudima odgovarajuću motivaciju da rade stvari koje obezbeđuju opstanak - hranjenje, spavanje i stvaranje u odgovarajućem trenutku.

    „Kada molekuli droge dospeju do mozga,“ kaže dr Nesler, „oni pojačavaju dejstvo dopamina i gase neke od specifičnih, normalnih biohemijskih reakcija nervnih ćelija.“ Ovim reakcijama stvara se molekul poznat kao cAMP.

    Nakon nekog perioda izloženosti dejstvu droge, mozak počinje da kompenzuje ove promene stvaranjem većih količina cAMP. Na ovaj način korisnici droga počinju ponovo da se osećaju „normalno“. Ali kada pokušaju da prestanu sa upotrebom droga, nastaju problemi.
    „Sada je nivo produkcije cAMP visok,“ kaže dr Nesler. Smatra se da je upravo to razlog za vrlo neprijatna stanja koja prate prekidanje uzimanja droga.
    „Najjednostavniji način da se ponovo osećate normalno jeste da nastavite da uzimate drogu“, napominje.

    S obzirom na to da nivo cAMP figurira još u ranim fazama korišćenja droga, naučnici istražuju trajnije promene na mozgu koje dovode do rizika ponovnog uzimanja droga, čak i nakon nekoliko godina apstinencije. Ukoliko uspeju da ustanove kako se mozak promenio, onda će moći na naprave lek koji će služiti kao preventiva.

    Jedna od promena registrovana je na molekulu nazvanom deltaFosb, proteinskom molekulu, čija je funkcija da aktivira gene unutar moždanih ćelija.

    Istraživači su pronašli da je nivo deltaFosba u mozgovima laboratorijskih životinja zavisnih od droge veći nego što je normalno čak i dugo nakon prestanka konzumiranja droga. Još uvek nije do kraja poznata normalna funkcija deltaFosba, ali se zna da pomaže da mozak zapamti uzimanje droge kao nešto prijatno. Kada su naučnici odgajili grupu miševa kod kojih je nivo deltaFosba veštački podignut, oni su bili još podložniji navikavanju na droge. Nova istraživanja dr Neslera, prezentovana na ovogodišnjem redovnom susretu Društva neurologa u Nju Orleansu, pokazuju da se blokiranjem deltaFosba kod životinja smanjuje osetljivost na kokain.

    I ovo otvara nove mogućnosti prevencije kod apstinenata. „Istraživanja promena hemije mozga u slučaju korišćenja droga, još su u povoju“, kaže dr Frank Vajt, psiholog sa čikaškog Medicinskog fakulteta. „Ali njihov krajnji cilj je da se pronađe odgovarajući lek, jer ovi koji se danas nude imaju uglavnom skroman efekat.“

    „Želja nam je ne da pronađemo pilulu koja će trenutno rešiti problem jednog heroinomana ili pušača. To nikako ne može biti tako jednostavno, zato što su uključeni mnogi socio-kulturološki aspekti“, kaže dr Nesler. „Ali svakako možemo da pronađemo pilulu koja će sprečavati povratak drogi.“
    

    
    

    KOKINO LISCE (i Cocain -,,coke, snow, white lady", i stetno djelovanje na psihu covjeka)

    • Od davnina cocain je vrlo poznata (opasna-kad se hemijski preradi) droga! Cocain se pravi od coca lisca preko hemijskog procesa od svete biljke indijanaca (lat. Erythroxylum coca), koja raste svuda po srednjoj Americi od Anda do Amazona, gdje se tradicionalno koristi skoro kod svih indijanskih plemena. Ova biljka sadrzi razne Alkaloide. Naime, indijanci koriste osuseno lisce od koke za sve vrste medicina, od caja do zamene za vitamine i minerale, da dopune nedostatak hrane. Indijanci zvacu svakodnevno lisce od koke, zbog visinske bolesti i rijetkog vazduha (jer zive na visini od preko 4.000 m) za kondiciju, da utjese glad, da bi podnosili teski rad, da podnesu hladnocu, i da izdrze teske zivotne uslove. Poznata osobe kao papa Johanes II i princezaAna, prilikom posjete Boliviji, pili su tradicionalni ,,koka caj-,,mate de coca'', zbog visinske bolesti, a naucna istrazivanja su dokazala da koriscenje kokinoh lisca apsolutno nije stetno za covjecije zdravlje, i da zbog koriscenja nastaju bilo kakvi socijalni problemi, kao sto je slucaj kod koristnika hemijski preradjenog kokaina!!

    • Nazalost, americka prljava anti-koka kampanja u svim srednjo i juzno americkim drzavama, unistava Indijancima i koka-farmerima zetvu koka biljke, jer trgovci preradjenog kokaina ,,stavljaju u crno'' obicne koristnike koka lisca, koje je hiljadama godina bila jedina tradiconalna medicina! Hemijska analiza koka-lisca, pokazuje da sadrzi veliku kolicinu minerala i vitamina, pogotovu vitamina B, riboflavina i vitamina C. Ako zvacete pola unce koka lisca dnevno, imate dovoljnu dnevnu dozu minerala i vitamina za citav dan. Pogotovu to je jako vazno za Indijance, jer kod njih nema na visini puno povrca i voca! Zvakanje kokinog lisca nije opasno, to je u zadnje vrijeme dokazao i peruanski farmakolog Fernando Cabieses Molina. U kokinom liscu ima samo malo koncentrisanog kokinog ekstrata, tako da nema stetno dejstvo ako se uzima oralno!
      Danasnja nauka i arheologija imaju dokaze da je koka koriscenja jos od antickih vremena, pogotovu u Andima, gdje su pored mumija pronadjeni cupovi sa liscem od koke! Takodje i tajenstveni peruanski narod Mocha (500 god p.n.e.), ostavili su puno vaza sa motivima o koriscenju ove biljke.
      Do nedavno se mislilo da se koka koristila samo u srednjoj i juznoj Americi, dok prilikom analize egipatskih mumija u laboratoriji, ruska naucnica dr.Svetlana Balabanov nije pronasla u stotine mumija a pogotovu u mumiji od Ramzesa II, veliku kolicinu kokaina!! Posto kokaina nije nikada bilo na istocnoj strani Zemaljske kugle, to je revolucionarni dokaz da su stari Egipcani prije nekoliko hiljada godina imali kontakt sa americkim kontinentom i Indijancima!! Pogledajmo i uporedimo njihove pirmide, mumije, koriscenje plemenitih metala, poznavanje astronomije i astrologije, kalendara, jasno je da su ova dva misteriozna naroda imali bliznje kontakte i iste ,,bogove-ucitelje''!!
      Nastavlja se...